Izbor - urođeni poklon
Svaki napad je poziv u pomoć... Onda kada nestane argumenata, konstruktivna rasprava prerasta u svađu. Biti u miru, a ne u pravu. Kada mi treba savet, zamislim da me je neko drugi pitao za isti. Budem najobjektivnija. Uvek pali. Svako od nas je kreator svog života. Niko drugi nije kriv za naše neuspehe, stanje i status. Preuzimanje odgovornosti je prvi korak ka rešavanju izazova. Ako nam se ne dopada trenutna situacija, kreirajmo ispočetka, novu priču. Ne razočaravaju nas ljudi, već očekivanja koja imamo od njih. Emocija je prva manifestacija. Duša, um i telo - misli, osećanja i radnje trebaju biti u skladu kako bismo ispunili željeno. Ako već moramo da mislimo, neka bude pozitivno. Mašta nam je data po rođenju, zašto je ne bi koristili i kad prestanemo biti deca? Ne zavaravamo, niti lažemo sebe ako želimo na izgled nemoguće. Kako? Smatramo da ako nemamo dinara u džepu ne smemo, ne možemo, stid nas je, deluje nerealno da maštamo o kući iz snova, o skupim automobilima, udaljenim destinacijama... Kako onda da nazovemo ono kada čekamo da će nam isključiti struju, izbaciti nas iz rentiranog stana, izbaciti sa posla ako ne obezbedimo novac ili bolje rezultate rada, a to se na kraju ne desi? Zar i tada ne kažemo sebe? Zašto makar ne "lažemo" za dobre stvari koje priželjkujemo? Poželi i pusti da ti dođe dok nastavljaš da živiš život koji imaš? Na kraju, šta možeš da izgubiš kad znaš da uvek možeš da računaš na novi izbor i na novu priču?