"Robovlasnici" 21-og veka
Godinama kao statistički podatak kroz medije se provlači da “mladi danas bezuspešno pokušavaju da pronađu posao”, ma koliko bili školovani, jer je korupcija totalno okupirala naše društvo I tome slično, a naravno oko toga se ništa ne preduzima, već se “vruć krompir” prebacuje iz ruke u ruku. Prosto, toliko nam je iskrivljen moralni sistem, toliko godina smo bez etičkog kompasa, da I kad bi se desilo nešto što je normalno I po zakonu, većina bi ostala nema I nikome nista ne bi bilo jasno. Javni konkurs gotovo I da ne postoji, a I kad ga ima to je tek u nekim ne tako tiražnim novinama objavljeno čisto da se ispoštuje zakonska regulativa, jer zna se da se to mesto čuva za “mamine I tatine” sinove koji imaju koeficijent inteligencije ravan deterđžentu za pranje posuđa.
Tužno je što su današnji “poslodavci” robovlasnici dvadeset prvog veka. Ako krenemo od oglasa, pa to je smešno. Firma se bavi pružanjem marketing usluga I obezbeđivanjem internet prostora na svom internet portalu. Preko svog “raznovrsnog asortimana” pomoći će drugim firmama da se za njih čuje, a to što se firma nalazi na desetom mestu na “google” pretraživaču je eto, čist paradoks. Ali, šta da rade ljudi koji broje poslednje pare za hleb I mleko, a ostali su bez posla posle 20 godina radnog staža I proglašeni za tehnološki višak? Hvataju se za slamku spasa. I, šta da rade tek svršeni studenti koji su posle sto oglasa naleteli na jedan u kome se ne traži iskustvo? I, oni se hvataju za isto. Da, da pomenem da u oglasu, takođe stoji da se traže “mladi, ambiciozni, školovani (ne piše ni stepen stručne spreme, ni sprema) ljude koji su komunikativni, ljubazni, elokventi, spremni za rad u timu. Nudimo prijatno radno okruženje I platu koja ima fiskni deo plus procenat. “I budete pozvani od strane vrlo ljubazne osobe koja se zove Ivana Petrović I koja vam kaže da dođete na razgovor za posao. Firma se nalazi u ulici Milovana Milovanovića, to je ulica blizu autobuske stanice u Beogradu, a firma je u stambenoj zgradi na 6-om spratu koji je izgrađen “na divlje”. Lift postoji do petog sprata a, nakon toga izlazite I bukvalno “po mrklom mraku” penjete se uz stepenice do šestog sprata. Otvara vam neka mlađa gospođica I kaže vam da sednete I sačekate. Uvodi vas u neki prostor koji bi trebalo da predstavlja kancelariju u kojoj se nalaze stolovi poređani kao u školskoj učionici gde sede mlađi ljudi koji neprestano telefoniraju I svi u glas pričaju: “Dobar dan, zovem ispred kompanije “Infostar”. Moje ime je… Da li mogu da razgovaram sa vlasnikom ili direktorom firme?” I sekretarica ga uputi gde ponovo priča istu priču I nastavlja: “Mi se bavimo ustupanjem internet prostora na našem internet portalu. U asortimanu imamo sledeće ponude…” I tako sedam sati od 9h-16h… Klasično ispiranje mozga, zatupljivanje I eksploatacija… Kad uđete u kancelariju kod “komercijalnog direktora” Ivane Petrović, dočeka vas ona, sva nasmejana I njen gospodin suprug “generalni direktor”, Saša Petrović, koji verujte za osmeh nije čuo. Ona vas nahvali kako ste divni, obrazovani, lepi I kako ste baš ono što njima treba. Vi neznajući kolika je visina prevare u pitanju se ozarite. Ona vam jasno kaže, između ostalog, da imate fiksnu zaradu plus procenat, predstavi vam ponudu, pita kako se vama sve sviđa I kaže da ćete se čuti. Sutradan vas zove da vam kaže da ste primeljni I da dođete na posao. Pored tog telefonskog blebetanja, postoji I terenski deo posla, gde odlazite da potpišete ugovore za neku od ponuda, što bez preterivanja liči na klasično prosjačenje kada vidite izraz lica čoveka Ili žene kojoj nudite tako nešto. Jer, činjenica je da ste u tom trenutku promoter firme koja se bavi “prodajom magle”. Međutim, tu nije kraj ovoj priči… Tek kroz mesec dana saznajete da u stvari ne postoji fiksni deo plate, već se za “prvih 30.000 podrazumeva da ćete ih zaraditi kroz potpisane ugovore, jer vi to možete, to se podrazumeva”…
I, naravno, tada ljudi različito reaguju. Neki planu I odu, drugi planu, ali ostanu da izvuku koliko-toliko, a treći, koji su po prirodi agresivniji zaprete inspekcijom, tužbom ili zaplenom stvari… Ali, poenta je da svako ko tu radi neko vreme, recimo bar 15 dana, zaključi bar jedan-dva ugovora što je “robovlasnicima” ove “jazbine” dovoljno, jer će im naredne godine ti ugovori doći na obnovu, dakle, terminološki i rečeno “skupljanje kajmaka”, tako da otrpe sve kritike I ponovo daju isti oglas I ponovo varaju narod koji nema hleba da jede.
Iz jedne takve “rupe bez dna” pobegnete glavom bez obzira I ubrzo zatim naletite na jednu sličnu prevaru, samo “upakovanu” u malo “čvršću foliju”. Ako ste iskreni, reći će te za svoje prethodno (ne)iskustvo, jer ste kao tek svršeni student platili danak neiskustvu, a gospođa koja vam deluje tako milo I tako dobronamerno, gledaće vas sažaljivo I zgražavaće se u stilu “da li je moguće da to rade” I reći će vam da je kod nje u firmi sve čisto I da se sve odmah zna (inače firma se bavi istom prevarom kao I prethodna, pa je logično da pljuje po konkurenciji) I kaže vam da postoji fiksna plata, da se to podrazumeva I da je obaveza da se u firmi persira svima. Da, prijava je moguća, ali nešto kasnije, nakon probnog rada. Isto to će vam reći u “Infostaru”. A, što se tiče ove firme, neke bitne razlike nema, osim da se firma zove “Firme Srbije”, da baš nisu toliko halapljivi kao prethodni I da eto imaju “ponude” koje su znatno jeftinije I da se vlasnica, odnosno majka vlasnika zove Đurđevka Malovrazić I da je ona prilično “namazanija” nego njeni prethodnici (mislim na bračni par Petrović), ali to ne kažem zato što ima tamnu put, to je u ovoj situaciji nebitno, već zato što je zrelija žena, a ovi Petrovići su ipak mlađi, pa hoće, znate novac na brzaka, kao I svi mladi.
Što se tiče Malovrazićke, (nadam se da mi neće zameriti ako je Malovrazićeva, jer ne znam da li je udata ili joj je to devojačko prezime) I njene firme, pošto ste malo iskusniji, a I sveže vam je ovo sa Petrovićima, brže ukapirate da je to u stvari isto “sranje samo drugo pakovanje” I pobegnete još brže, I ne budete fini kao prema Petrovićima, već se jednostavno ne pojavite na poslu I na taj način izrazite svoj revolt, jer računate da ćete tako da kaznite tu tamnoputu “robovlasnicu”. Međutim, kako ta gospođa ili gospođica, nema dlake na jeziku, niti trunke ljudskosti, od nje ćete dobiti poruku u kojoj između ostalog piše “…ako ste mislili da novac možete da zaradite na lepe oči, grdno se varate da to možete. Kao takvi nam ne trebate.” Naravno, možete da replicirate, jer verovatno ćete se osećati prozvano, ali zašto biste se spuštali na nivo jedne nepismene “kvazi gospođe”. Takvi kao ona, ne mogu dugo da traju. I, da bude vam drago, jer znate da ste uspeli da isprovocirate tu nadobudnu personu koja misli da je Bogom dana, pa bilo kojim.
Posle takvih iskustava, verujem da vam bude teško, osećate se nekako obmanuto, poljuljano vam je samopouzdanje, ali nekako dobijate neku novu snagu, jer ako niste stekli iskustvo u struci, stekli ste u odnosu sa (ne)ljudima I znate kako ćete da se postavite dalje. Jer, takve nebuloze ne mogu da vam obore krunu sa glave, mogu samo malo da je poljuljaju.
Nastaviće se...