Čestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
tok pozitivne misli
Da li ste se ikada osetili kao „beskorisna masa“? Kao neko ko ne vidi zbog čega bi ujutru ustao iz kreveta... Jeste li se zapitali koliko to što se tako osećate zavisi od vas, odnosno koliko ste tome vi doprineli? Nemojte da mislite da ću sada krenuti da pljujem po državi iako ona to i te kako zaslužuje... A, neću reći ni da ste vi krivi, jer niste uradili nešto više da se ne osećate tako, jer sam sigurna da svako na svoj način pokušava da se izbori za svoja prava, osim onih koji imaju nalaz psihijatra za neki oblik mentalnog poremećaja i oni koji su indiferentni prema svemu... A, da li takvi stvarno postoje? Mislim na ove druge... Koliko puta ste upoznali nekoga za koga žargonski kažete da je „flegman“? Kao, ne zanima ga ništa, niti ga bilo šta dotiče, niti ispoljavaju svoje emocije... Ne dozvolite da vas to zavara, jer verujte da svako ko nema nalaz psihijatra ima aspiraciju za nečim. Samo, neki možda ne umeju da pokažu na pravi način, ili na onaj koji vi očekujete od njih da umeju da vole, da se nerviraju, da često i plaču, ali da su preponosni da to urade ispred vas.
No, pitate se kako odagnati taj osećaj beskorisnosti koji vas probudi kroz rupice na roletnama? Možda pomogne da pomislite da uvek ima gore, iako to možda zvuči kao fraza. Znate da ste zdravi, a ima toliko onih kojima je od životnog značaja da čuju da će poživeti još neki mesec, ili da za njihovu bolest ima leka, da su peti na listi čekanja za srce, da su uspeli da nabave još jednu bocu krvi... Setite se, bez obzira na to što vas rupice na roletnama podsećaju da ničemu ne služite, probudili ste se u svom toplom krevetu sa tom mišlju, a toliko ima onih koji nemaju ni roletne, ni krevet, ni pokrivač, već spavaju na kartonskim kutijama, na klupama u parku, ispod mostova, po snegu i ledu, bez ćebeta i jastuka... Ako vam ni to ne pomogne, pomislite, dok kuvate kafu i spremate doručak, na one koji bi dali sve za toplu šolju kafe ili čaja i koru hleba, a da ne moraju da prose i broje dinar po dinar...
Setite se da imate porodicu, a da je majka juče na večni počinak ispratila sina jedinca, setite se da je ljuti vozač, besnog automobila oduzeo život devojčici od 9 godina, i time jednu porodicu zavio u crno, a sebi zapečatio sudbinu i setite se.. Mislim da ne moram dalje, shvatili ste moju poentu...
Umesto da se razvlačite po kući i žalite nad svojom sudbinom, obucite trenerku i krenite na trčanje, ako niste imali da uplatite teretenu za ovaj mesec... Izbacite svu negativnu energiju kroz kapljice znoja, trčite tako da svakim korakom „ubijate“ ono što vas muči, problem još uvek neće nestati, ali će učiniti da se osećate bolje...
Dobro, dobro, ima i onih koji nerado vežbaju, ali postoji rešenje i za njih... Skinite sa interneta 5 epizoda serije „Svi vole Rejmonda“ ili odgledajte film „Mali svet“... Osmeh će oterati sve vaše brige i uveravam vam da nijednom tokom gledanja nećete pomisliti na ono što vas muči, a to nam i jeste cilj...